Kuvajmo Srcem
Nekada bilo, eto i danas je. Rado se pripremao sok oduvek u našem domu. Nana je bila ta koja je uvek brinula da dobijemo napitak pun vitamina, pravljen od plodova iz prirode. Bilo je kupljenih sokova i kupovalo se, nije da nije. Ali deci tj nama se uvek sipao onaj domaći sok, koji miriše posebno, koji ima najdivniju boju… bilo je raznih ukusa, po želji svih nas, sve pripremljeni rukom naše starice koja u to vreme i nije bila tako stara, ali je bila omiljena nana i ostala to zauvek. Pravila je ona u toku noći razne đakonije, pa i sokove, tada je jedino mogla da nađe vremena, dan je toj divnoj starici uvek bio prekratak da završi sve obaveze koje je planirala, koje je sama sebi zacrtala kao cilj do koga se mora stići… Danju je žurila u vinograd, valjalo je kopati kukuruz, otići u baštu, čekati na red za vodu iz kanala, povezati biljke u bašti da sve budu u istoj ravni… na vreme obrati grašak i boraniju, da na vreme zalomi i poveže vinograd, sredi kupus, počupa travu i sredi velike leje luka što belog, što crnog… Bila je nana i više od toga, ona sama i nas četiri… deka je nažalost prerano otišao, a ona nije odustala nikada. Nastavila je tamo gde su stali, ništa nije zanemarila, od ničega nije digla ruke, sve je bilo isto kao nekad, posao nije smeo da trpi, ali njena leđa jesu… povukla bi ona teret za trojicu, nosila, vukla, išla po dva puta u selo nadomak našeg mesta… Među prvima u selu je završavala sve poslove, a bilo ih je, ali je i pored svojih obaveza uvek stigla da pomogne i drugima… To je ona, divna, ponosna, jedna jedina koja je nama bila sve… samo za nas spremala je ona divne napitke poput soka od koprive, zove, matičnjaka, jagoda, malina, kupina pa i ovakav sokić od ružinih latica. A ne bi ja bila ja, da ne probam sve ono što me ona naučila, da probudim sećanje na nju i ukuse koji su obeležili naše detinjstvo…
U koliko niste probali, svakako ne propustite priliku da pripremite ovaj čarobni napitak, mnogi su spremni da piju sok od ruža i to vrlo rado. Za ovaj sok potrebno je koristiti nekalemljene ruže, one sa jakim mirisom, to su takozvane majske ruže. Nekada su baš one bile obavezni stanovnik u svakom vinogradu, sada ih je već mnogo teže naći. Na moju sreću i sreću onih koji vole ovaj ružičasti napitak, moja kuma sačuvala je baš takvu jednu ružu koju je prenela u svoj vrt, da ga ulepša opojnim mirisom i lepotom ružinih pupoljaka, a svi skupa da uživamo u čarobnom napitku koji se od nje priprema…Evo i recepta:
Potrebno je:
150 g latica ruža,
1, 5 kg šećera,
3 limuna,
voda.
Priprema:
Latice crvenih ili roza divljih majskih ruža očistiti i oprati od insekata i drugih nečistoća, najbolje uranjanjem u vodu koja se menja nekoliko puta. U dublju posudu ređati, red latica, red šećera da se utroše sve latice i 500 g šećera. Posudu pokriti salvetom i preko noći ostaviti na hladno mesto. Nakon 24 sata latice izgnječiti i iz njih iscediti sav sok, trebalo bi dobiti oko 1 dl soka. Dobijeni sok procediti na dvostruku gazu. U posudi za kuvanje staviti 1 kg šećera koji se prelije sa 2 dl vode i na laganoj vatri skuvati sirup, lepo kuvanom sirupu dodati sok od latica i sok limuna, sve zajedno kuvati još 10 minuta na laganoj vatri. Vruć sok uliti u pripremljene čiste, suve i tople tj zagrejane staklene flašice. Sok se može zatvoriti odmah metalnim zatvaračima. Pripremljene flašice sa divnim napitkom ostaviti u mračnu i hladnu ostavu do služenja. Jednom otvorena flašica soka se mora čuvati u frižideru u toku upotrebe.
Sok od ruža po želji rastvorite vodom i poslužite uz kriške limuna i kockice leda. Dobićete mirišljav, osvežavajući i zdrav napitak. Ruže su procvetale, pravo je vreme da iskoristite ovaj period i napravite sebi sok koji miriše kao đul bašta.
U koliko vam se dopada recept, podelite ga sa prijateljima, a ja čekam vaše sugestije i predloge za neki novi ukus iz prirode.
