Kuvajmo Srcem
Domaće slatko od neljuštenih šljiva, jednostavno i brzo za pripremu, a ukus poseban i jedinstven. U sebi nosi duh sela i miris detinjstva, a svojom aromom nas vodi u šetnju kroz šljivike i livade…
Davno nekada su naše nane imale previše posla na njivi, u bašti, oko stoke… da šljive ne bi prošle i propale u čitavoj toj gužvi i trci sa vremenom, našle su načina da iskoriste i ukuvaju sebi i malo drugačije slatko od klasičnog. Znamo da je slatko od ljuštenih šljiva jedinstveno, jedno od najboljih, ali isto tako iziskuje dosta vremena oko pripreme. Zato su naše nane i bake valjda došle na ideju da pripreme jednu bržu i lakšu varijantu. Važno je bilo sačuvati plodove za dugu i hladnu zimu u što većoj količini…
Malo domaćica danas priprema slatko na ovaj način, otuda i moja ideja da baš ovo po malo rustično i neobično slatko nađe svoje mesto na ovim stranicama…
Potrebno je:
1 kg tvrđih šljiva,
1 kg kristal šećera,
200 ml vode.
Još je potrebno:
1 l vode,
2 kašike sode bikarbone,
list rozetle.
Priprema:
Šljive dobro oprati, oštim nožem iseći vrhove šljiva i odstraniti ih, a zatim ostatak šljive iseći na 4 dela u krug oko koštice, košticu odbaciti a dobijene kolutiće staviti u 1 l vode u kojoj je rastvorena soda bikarbona (voće tako neće promeniti boju dok se ukuva šećer).
U širu posudu staviti 1 kg šećera i 200 ml vode i ukuvati ga. Šljive lagano oprati u đevđer od sode bikarbone i ostaviti da se ocede od viška vode. Kolutove šljiva dodati ušpinovanom šećeru da se lepo rasporede po sirupu. Slatko kuvati na srednje jakoj vatri bez mešanja. Potrebno je povremeno šerpu protresati da bi šljive sa svih strana bile u sirupu i jednako se kuvale. Po potrebi pokupiti kašikom penu sa površine. Slatko kuvati oko 25 – 30 minuta. Slatko je gotovo kada sirup u kapima pada sa kašike i dobije staklasto prozirnu boju.
Vlažnom pamučnom krpom pokriti šerpu i ostaviti da se slatko ohladi. Ohlađeno slatko naliti u čiste, suve i sterilisane teglice i zatvoriti metalnim zatvaračima. Ostaviti na hladno i suvo mesto do služenja.
Divno je prisetiti se tradicionalnih recepata po kojima su i naše bake priprmale svoju zimnicu. Zreli plodovi koji su tek ubrani iz voćnjaka i pripremljeni sa puno ljubavi za one koji se najviše vole ne može a da ne ostavi trag, sećanje, uspomenu na miris i ukus koje se pamti…
Verujem da su mnogi od nas obožavali bakinu ostavu gde su ćutale fino poređane teglice pune raznih đakonija… Da li ste i vi nekada prstom jeli tek priprmljen džem onako još vruć, direktno sa šporeta, zar to nije onaj najslađi deo cele priče…
U koliko Vam se dopada recept podelite ga sa prijateljima, a mi se vidimo uskoro sa nekom novom idejom, možda baš nekog voćnog namaza…
