Slatka zimnica Slatko Zimnica

Slatko od fizalisa

Fizalis – Peruanska jagoda – Physalis peruviana – biljka koja nam dolazi iz Južne Amerike, poreklom iz Perua, Ekvadora i Kolumbije već dugi niz godina zauzima mesto i na našem podnevlju, te je često u primeni i u našim domovima. Postoje na stotinu varijeteta ove biljke, neke su jestive neke i ne, kod nas je u upotrebi peruanski fizalis koji se gaji na našem podnevlju već dugi niz godina. Gaji se iz semena ili rasada.  

Fizalis je jednogodišnja biljka, plod se nalazi u omotaču koji podseća na lampion, pored upotrebe u ishrani često se upotrebljava u dekorativne svrhe jer omotač  biljke  zaista poseduje čarobnu lepotu, a sam plod podseća na paradajz.

Kada omotač postane proziran, a plod narandžast spreman je za berbu, vreme berbe je kraj avgusta i početak septembra, tako ubrani  plodovi jako dugo mogu da očuvaju svoju svežinu, inače spada u veoma zdravu i korisnu biljku sa veoma širokom primenom.

Fizalis se koristi u svežem stanju ali sa ograničenom upotrebom,  domaćice su našle načina kako sve mogu upotrebiti i sačuvati ove male bobice što duže. Svakako pri kupovini ili branju fizalisa treba obratiti pažnju da spoljašnji omotač nema oštećena, on im obezbeđuje trajnost nakon branja.

Fizalis ima veoma specifičan ukus, to je kombinacija kiselkasto – sladak ukus, čak i blago gorak, ali prijatan. Ima izuzetno široku primenu u kulinarstvu…

Tako je nastalo čuveno slatko od fizalisa, kao i  džem, razne salate, a veoma rado se koristi u svežem stanju za dekoraciju poslastica. Često male bobice završe u turšiji, raznim sosevima i prelivu za razna jela ili kao dodatak svežim salatama ili osušen.

Ima izuzetno veliku moć želiranja te se veoma rado koristi u pripremi raznih đakonija ili kao dodatak drugom voću.

I da ne dužim više, već da pređem na recept za čuveno slatko od fizalisa po receptu baba Zagorke.

Godinama unazad svake sezone kuma Ljiljana Antić Pešić nas obraduje ovom izuzetnom poslasticom, tradicionalno priprema slatko od fizalisa baš kao što je to činila i njena baba Zagorka iz sela Moklišta  kod Bele Palanke.  Baba Zaga je bila kaže kuma oniska i punačka, vredna,  ko čigra okretna i  vremešna starica,  gajila je ona sredinom prošlog  veka pored svih ostalih biljaka i  fizalis u svojoj bašti na tirovima između redova paprike. Seća se kuma da je kao mala devojčica odlazila sa baba Zagom u baštu i tu između strukova paprike sakupljala bobice fizalisa od kojih je baba Zaga kasnije pripremala slatko.  Baš tako ga priprema i moja kuma danas po receptu svoje baba Zagorke i baš kao i ona gaji ovu čarobnu biljku u svojoj bašti. Dok smo uživali u prefinjenom ukusu fino ukuvanog slatka, svilenkaste strukture i specifične arome kuma se prisetila svoje babe. Sećanje je odvelo u detinjstvo i daleku prošlost tamo kod babe na selu, sećanja su se nizala jedno za drugim i neizostavno je bilo spomenuti i stari bakin kredenac koji je stajao u velikoj sobi a na njemu ćutale teglice pune divnog i ukusnog sadržaja, ukuvanih plodova u šećeru čekajući zimu. Neke teglice su naravno mnogo pre zime seća se kuma bile otvorene i u slast pojeden njihov sadržaj.

Eto još jedan dan je za nama, još jedan divan ukus i puno uspomena na neke drage ljude, da se priča, da se pamti, da se ne zaboravi.

Ako još uvek niste probali slatko od fizalisa svakako to učinite, a ja vam prenosim  recept baba Zagorke, po kome kuma i danas priprema to čuveno slatko specifičnog ukusa i arome.

Potrebno je:

500 g kristal šećera,

400 g fizalis bobica,

100 ml vode.

Priprema:

Šećer i vodu staviti u širu šerpu i ukuvati sirup, dodati očišćene i pod mlazom hladne vode oprane  bobice fizalisa. Kuvati na srednje jakoj vatri, povremeno protresti šerpu tako da bobice ravnomerno plivaju u šerbetu. Fizalis u sebi sadrži veliku količinu pektina i to pri kuvanju svakako moramo imati na um. Slatko ukuvati na željenu gustinu tako da sa kašike pada kap po kap, a sve uzeti u obzir da će se prilikom hlađenja slatko dodatno zgusnuti te treba obratiti pažnju da se slatko ne prekuva.

Kada bobice postanu staklasto prozirne a šerbet fino ukuvan slatko je gotovo. Skloniti šerpu sa šporeta i pokriti je vlaznom pamučnom krpom i tako ostaviti sve dok se sadržaj u posudi potpuno ne ohladi. Dobro ohlađeno slatko naliti u čiste i sterilne staklene teglice, zatvoriti i ostaviti na hladno i tamno mesto.

Poslužiti uz čašu hladne vode i šolju kafe, baš kao što su nekada to naše bake činile. Tradicija koja je dobra svakako se treba nastaviti i treba je sačuvati od zaborava.

Hvala mojoj kumi na divnom danu, predivnom ukusu i sećanje na detinjstvo koje je podelila sa mnom.

U koliko i vi imate neki poseban recept, pišite, da se ne zaboravi, neke vrednosti svakako treba sačuvati, jer to istinski zaslužuju.

(Visited 164 times, 164 visits today)