Desert Tradicionalni kolači

Gemiš – tresuljci – crvenci

Ako ste dete iz generacije 70 i neke znate o kojoj poslastici je reč, a znaju i oni stariji i malo mlađi od nas.

Nekada ne tako davno se nije mogla zamisliti poslastičara bez ovih kolača a onda su lagano i neprimetno pali u drugi plan, a sada su gotovo pa zaboravljeni kao poslastica. Njihovo mesto sada u vitrinama zamenjuju mafini, makaronsi, kapkejkovi i druge poslastice koje su in u današnje vreme. Kažu to je sad moderno, pa eto nama nova moda ušetala, ušunjala se i lagano potiskuje ono na čemu smo odrastali, čemu smo se radovali.

Još jedan kolač koji se pamti iz detinjstva, pravi orjentalni kolač, poslastica koja se nekada pravila u svim poslastičarnicama u našem kraju.
Gemiš, tresuljci, sudžuk, crvenci su nazivi za ovu finu laganu kremastu šarenu poslasticu. Nekada je baš ova kremasta šarena poslastica bila izuzetno popularna u toku zime. Sada je ostala jedna poslastičarnica u našem gradu u kojoj se smenjuju generacije, poslastičarnica iz tog vremena gde su nas ovom poslasticom i mnogim drugim slatkim đakonijama ,,Složna braća,, rado i sa osmehom dočekali svaki put. Na ovoj poslastici dodaju se orasi, lešnici, alva, suvo grožđe ili ukuvani šećerni sirup koji je dodavan po želji.
Nažalost veoma mali broj starih poslastičara i danas služi ovu poslasticu, ali naša ,,Složna braća,, poslastičarnica sa dugom tradicijom i dobrim proverenim receptima, a sada već i njihovi sinovi i dalje pripremaju dobre stare i tradicionalne poslastice na kojima smo odrasli, kod njih još uvek možemo pojesti sladoled na točenje i popiti limunadu, baš kao nekada, kao i da uživamo u dobroj staroj bozi. Oni su tu da nam zaslade dan, da nam zaslade dušu.


Nažalost nikada nisam saznala originalni poslastičarski recept za ovu poslasticu, to je ipak poslovna i porodična tajna, ali nešto što smo mi rado pripremali kod kuće je baš ovako.

 

Potrebno je:

2  l vode,

300 g šećera,

200 g gustina Dr. Oetker

5 – 6 kapi ekstrakta od malina ili jagoda,

2 – 3 kapi crvene boje za kolače Dr.Oetker

Još se može dodati:

Malo seckanih oraha,

pečeni seckani lešnik,

suvo grožđe,

alva,

šećerni preliv.

Priprema:

U širu posudu naliti 1, 5 l hladne vode. Dodati šećer, povremeno promešati da se šećer fino otopi i  stavi da provri. U drugoj posudi staviti gustin i naliti ga sa 1/2 l vode žicom ga dobro promešati kako ne bi ostale gromuljice. Kad voda proključa skloniti posudu sa vatre i u tankom mlazu nalivati pripremljen gustin uz stalno mešanje žicom. Vratiti posudu na ringlu koja je podešena na srednju temperaturu i uz stalno mešanje nastavite da kuvate krem još nekih 5 – 6 minuta. Postupak je isti kao kada pripremate puding.

Pripremite posudu za nalivanje, najbolje je da izaberete neki dublji pleh kod mene su dimenzije pleha 22 x 34 cm, što je pleh manji poslastica će biti deblja. U koliko uzmete  veliki pleh od ove mase dobićete suviše tanak sloj krema, što u ovom slučaju i nije poželjno. Pleh blago pokvasite hladnom vodom.

U tako pripremljen pleh nalijte 1/2 bele mase, trudite se da vam masa bude ravnomerno raspoređena po plehu. U drugu polovinu mase dodajte ekstrakt po želji od maline ili jagode, kao i par kapi crvene boje u koliko želite da dobijete intenzivniju crvenu boju. Preko belog dela, nalivajte crveni deo takođe ravnomerno.

Kolač ostavite da se dobro ohladi i stegne na sobnoj temperaturi. Uvek secite dobro ohlađen kolač kako bi bio kompaktan, kolač uvek secite neposredno pre služenja.

U originalnom receptu se uglavnom desert pospe seckanim i mlevenim orasima, lešnikom, alvom ili prelije šećernim sirupom, to ostavljam vama da birate šta želite i da li želite.

Kod mene ima onih koji nisu baš ljubitelji oraha, tako da su u ovom slučaju namerno izostavljeni.

Volele smo praznike i nedelju, tada bi nekada i naša nana žena sa 1000 obaveza našla vremena za šetnju sa nama, ali češće je u toj šetnji deka bio vodič, a znalo se da nakon šetnje put uvek vodi do jedne od tri poslastičarnice: ,,Lipa,, koju su godinama držali braća naši sugrađani i za nas pripremali divne poslastice, ,,Meraba,, i ,,Složna braća,, koja i danas radi na istoj lokaciji na našu radost i radost ostalih belopalanačkih nostalgičara.

Volele smo te naše dane za šetnju i odlazak u poslastičarnicu i sada mogu da se setim tih trenutaka kada smo onako veselim okicama virile u veliku vitrinu punu slatkiša birajući čime bi zasladile taj dan. Bez obzira što je nama nana pripremala razne đakonije slane i slatke kod kuće, taj izlazak za nas je imao posebnu čar. Tu bi pojele po koji kolač, često bi to bio baš gemiš, a ne retko i tulumbe, baklave, fina kremasta krempita, znam da nisam volela šampitu, ni danas je ne volim, eto krajnje je vreme da to priznam. Popile bi i po veliku čašu limunade i prepustile se slatkim čarima, sedele i veselo čavrljale,  ali onako tiho da ne ometamo goste za drugim stolovima, a bilo ih je samo tri sa po par stolica u toj maloj uskoj poslastičarnici. Pre odlaska kući bi uvek kupile po koji fišek karamela, svilenih bombona, susam štapica (i danas ih obozavam) fine šarene lulice ili ušećerene jabuke. To je bilo za poneti, za kasnije, za sutra da ponesemo nani ili onima koji nisu tog dana iz nekog razloga bili sa nama u šetnji. U letnjim mesecima bi pojele po koju kuglu sladoleda, ili bi uzele sladoled na toćenje, evo i sada mogu da se setim tog ukusa, uvek sam birala te voćkaste arome. I danas radije biram voćni sladoled gotovo uvek.

Tako naiđe dan kada sećanja naviru, kada me ukus nekih kolača vodi u daleko sećanje, na slike koje se smenjuju jedna za drugom, kao na foto projektoru. Koliko je sreće za nas bilo u svakom običnom danu, koliko je radosti nama činila ta obična šetnja, a posebno nedeljom i u vreme prazničnih dana…. Za nas je odlazak u poslastičarnicu predstavljao pravi praznik, porodični ritual, bilo je to najdivnije mesto za sladokusce a mi smo to i bile, kao i danas uostalom, tu nas je uvek čekala bogata i raznovrsna ponuda ukusnih đakonija.

Danas su svuda oko nas moderne velike poslastičarnice, sa novim ukusima i šarenolikom ponudom, od raznih torti, kremastih kolača, đakonija koje se pripremaju po nekim svetskim standardima i novim recepturama. Ja bih opet i uvek radije izabrala odlazak u našoj lokalnoj poslastičarnici, gde se oseti posebna atmosfera, gde nam proradi emocija i sećanje na neke prošle dane, gde se pripremaju poslastice na tradicionalan način i domaćoj recepturi.

U koliko ste ljubitelj slatkiša i ostalih finih đakonija, ne zaboravite da šetnju sa decom ili prijateljima završite u nekoj od lokalnih poslastičarnica. Tu se stvaraju uspomene i naviru sećanja, ne propustite priliku da se prepustite slatkim zalogajima, opustite se, zašto da svaki dan ne učinimo posebnim.

Recept pripremljen u saradnji sa Dr.Oetker

Uživajte u danu, a mi se družimo uskoro opet uz neki novi recept.

(Visited 4.722 times, 4.722 visits today)

You may also like...