Desert sitni kolači Vanilice

Posne vanilice sa orasima

Kada poželim sebi da zasladim dan, da mi kuća zamiriše na vanilu, prva pomisao mi uvak budu male prhke vanilice… Ništa mi ne ulepša dan kao miris vanile koji se ušunja u svaki kutak stana, koji tako prijatno zagolica nozdrve, otvori apetit. Volim ove male starinske kolačiće, da li zbog sećanje na detinjstvo, da li zato što neizmerno volim te prhke grudice od testa koje se tope u ustima, da li zbog prah šećera i vanile koja se tako šarmantno lepi za prste. Možda i jedno i drugo, miris vanile, jesenje popodne, topli napitak, voćni liker i toplina oko duše, mir u srcu i osmeh…
Ako je do mene, dosta je i toliko, meni dovoljno, samo neka smo svi ok…

Miris vanile je naš starinski kolačić koji u sebi ima više od obične poslastice, u njima je sve, ljubav, sreća, radost, sećanje na drage ljude, sećanje na kuhinju moje nane, na topli dom…

Vole ih stari, mladi i deca, podjednako bake i deke, naše strine i tete. Svi vole male prhke kolačiće koji su posuti prah šećerom i bogato zamirisani vanilom, odrasle vraćaju u detinjstvo i podsećaju na jedinstven i prepoznatljiv miris iz bakine kuhinje… Tako posebnim ih čini to što za njih ne postoji jedan jedinstven recept na svetu, već postoje osnovni sastojci kojima se dodaju sastojci po želji i volji domaćice… Po starom tradicionalnom receptu osnovu za ovaj mali prhki kolačić čine šećer, brašno mast i vanil šećer, uz dodatke poput margarina, maslaca, ulja, jaja, oraha, kokosa, limunovog soka, soka od narandže, badema, lešnika, belog vina, rakije, jogurta, pavlake…

Nastajali su kolačići po želji naših vrsnih starih domaćica, a bogami i mlađih koje osnovni recept obogaćuju nekim novim ukusom, to su recepti koji se pamte, pišu i prenose sa kolena na koleno… I svi su odlični, savršeno ukusni… koju god kombinaciju namirnica da izaberete dobićete vrsnu poslasticu to je sigurno.

Kao deca često smo u vreme praznika, slava i preslava sa oduševljenjem čučale kraj bakinog šporeta i čekale da se ispeče prvi pleh vanilica, da se potrudimo i pažljivo ih pospemo prah šećerom, onako baš dobro bogato, da ga ima, da pršti, da ih fino zamirišemo vanilom…

Sećam se da smo često zalazile tih dana u veliku sobu, gde su na stolu stajale velike tacne pune vanilica, šapica, ružica, orasnica, oblatni i drugih kolačića i onako krišom da nas niko ne vidi tajno uzimale po par kolačića (mada i nismo morale tajno, niko nas ne bi ni grdio, uvek ih je bilo dovoljno za više dana, za dve slave i za mnogo gostiju, ali nama je bilo tako slađe, milije, detinjasto). Znam da smo često znale da prsnemo u smeh, a šećer bi nam se raspršio svuda po licu i oko usana koji bi nas svakom ko nas vidi odao gde smo mi to bile, znalo se da smo redovni posetioce velike sobe tih dana. Samo bi se osmehnuli i milo nas pomilovali, onako ćutke, nežno, posebno, s ljubavlju gde reči nisu potrebne, dovoljna je bila toplina pogleda…

Zato uvek treba potražiti onaj najbolji – tradicionalan recept! U ovom slučaju ovo je recept moje stare kume, kraj recepta stoji – Kuma Lanine posne vanilice… neka tako i ostane…

Potrebno je:

180 ml suncokretovog ulja,

4 supene kašike kristal šećera,

100 g mlevenih oraha + 30 g za posipanje kolačića,

400 g brašna + još malo za posipanje podloge oko 30 g,

rendana korica jednog limuna,

1 vanilin šećer.

Za posipanje:

1 vanilin šećer,

oko 50 g prah šećera.

Priprema:

U posudu naliti 180 ml ulja, dodati 4 supene kašike šećera i blago umutiti da se šećer malo otopi. Dodati 1 vanili šećer, rendanu koricu limuna i postepeno dodavati brašno.

Umesiti fino prhko testo od navedenih sastojaka, na blago pobrašnjenoj površini istanjiti testo oklagijom ili rukom na debljini od oko 1,5 cm , u koliko se koristi oklagija bilo bi dobro da se testo pokrije pek papirom da se ne bi lepilo za oklagiju, (nemoj da vas brine testo koje nije lepljivo, već onako masnije, rastresito, slobodno rukom oblikujte loptu od testa i dlanovima istanjite na podlozi, popucale krajeve malo pokupite dlanovima ka sredini da dobijete ravno testo). Istanjeno testo seći okruglom modlom koja se povremno ,,uroni,, u brašno ili malom čašicom za rakiju. Kolačiće ređati na pleh koji nije potrebno dodatno pouljiti, dovoljno je ulja u samom testu, u koliko želite možete koristiti i pek papir za pečenje, ali nije neophodno. Prstima uzimati po malo mlevenih oraha i staviti na svaki kolačić odozgo pre pečenja. Rernu uljučiti na 180 stepeni i peći kolačiće oko 10 – 15 minuta (u zavisnosti od jačine rerne) vodeći računa da ostanu svetliji. Posebno obratiti pažnju pred kraj pečenja orasi u testu začas pregore. Pečene vanilice ostaviti u plehu da se ohlade, još vruće na dodir su i suviše prhke, da vas ne zavara njihova mekoća, još tople se lome među prstima. Ohlađene ili tek mlake kolačiće vaditi špatulom ili viljuškom pažljivo na tacnu (ređati ih uvek u jednom redu) tada ih uz pomoć cediljke za čaj bogato posuti prah šećerom, a zatim dobro zamirisati vanilom. Ostaviti da se dobro ohlade i poslužiti. Mogu stajati više dana u ,,zvono,, i što duže budu stajale biće bolje i ukusnije… Mada moram priznati kod nas jedva da ,,prežive,, par dana.

Vanilice se s razlogom nalaze u društvu među najukusnije sitne kolačiće u svetu, to je jedan od naših najdražih kolačića koji se nađe na našim trpezama o velikim praznicima, slavama a slobodno mogu reći i svaki dan.

Čuvajte svoje nasleđe kao najveće blago, učite iz dana u dan, beležite, pišite i pamtite… jednoga dana poželećete da se i sami setite nekog davnog recepta koji vas raduje.

U koliko vam se dopada recept podelite ga sa prijateljima, pišite mi u koliko imate neki svoj poseban recept za vanilice, da ga pripemimo zajedno…

(Visited 172 times, 172 visits today)

2 Comments

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *