Kuvajmo Srcem
Najčešće me oduševljavaju poslastice koji u sebi nose miris bakine kuhinje i ne samo to, one u sebi nose miris starine, miris prošlosti i sećanje. Ovo je recept koji se čuva, pamti, piše i prepisuje, da se ne zaboravi, da se ne izgubi i ne padne u zaborav. Ovo je taj prhki mirisni kolač iz detinjstva koji su pripremale naše bake, baka – tetke, strine, ujne…. recept koji se prenosi sa kolena na koleno, da se ne zaboravi, ne izgubi… ne, to ne bi bilo fer… Osnovni sastojci recepta su isti kao iz bakine kuhinje (recept sam davno dobila od moje drugarice Danijele, hvala joj na tome, to je taj ukus koji pamtim, koga se sećam) ja sam samo dodala par sastojaka da još malo obogatim ukus, dodam svoj lični pečat ovoj starinskoj poslastici koja miriše na cimet i vanilu. Miriše na jabuke iz starog voćnjaka, na one prave domaće, nesavršene, pomalo pegave, a slatke da sve pršti od slatkoće. E baš takve jabuke dobih pre par dana na poklon, da samo znate kolika je bila moja radost, jer tih jabuka je sve manje, nema ih, nestaju…
Seoska dvorišta ostala davno prazna, stare jabuke polomljenih grana lagano odlaze u zaborav niko ih više ne posećuje, niko više ne čuje njihov vapaj da se skine rod sa starih oronulih grana, a ne bi trebalo da bude tako, ne bi smelo. Sete se naši ljudi sela i starih rođaka samo kad pritisne nevolja, kad stigne neko veliko zlo. To je ono što se upravo dešava svima nama. Kažu sela nikada nisu imala više posetilaca, turista, putnika namernika i onih koji su odavno otišli sa rodne grude da žive u gradu, u velikim zgradama, tamo negde na asvaltu, zaboravili su svoj mali kućerak na selu i svoje ognjište… Zar je potrebno da živimo ovaj trenutak i ovo zlo pa da se setimo odakle smo pošli u beli svet, da li znamo da se jednog dana možda ipak tamo vratimo…. eto živimo to vreme i taj trenutak kada bi svi malo parče zelenog proplanka, delić šumarka, čašu – dve čistog vazduha…
Potrebno je:
250 g belog kukuruznog brašna,
250 g belog mekog brašna – pšeničnog,
1 prašak za pecivo Dr. Oetker,
1 vanilin šećer Dr. Oetker,
125 g šećera.
Za nadev:
2 x po 600 g jabuka,
125 g šećera,
250 g margarina ili (200 g maslaca),
1 limun šećer Dr. Oetker.
1 kašičica cimeta Dr. Oetker.
Još je potrebno:
50 g seckanih lešnika (u koliko nemate lešnike može i bez njih)
1 kašika žutog šećera za posipanje (nije obavezno),
Prah šećer (po želji).
Priprema:
Jabuke očistiti i izrendati, dodati šećer, limun šećer i cimet. Promešati i ostaviti sa strane. 250 g margarina podeliti na tri jednaka dela (što bi bilo 3 x po 83,3 g ovo je namenjeno samo mladim domaćicama koje često ne čitaju precizno recept) 🙂
U drugu posudu pomešati obe vrste brašna, dodati prašak za pecivo, šećer i vanil šećer. Suve sastojke dobro promešati i podeliti ih na tri jednaka dela. U pleh dimenzije 20 x 30 staviti papir za pečenje (lakše se pita izvadi kasnije uz pomoć njega) ili podmazati pleh margarinom i sipati prvi deo pripremljenog brašna. Brašno fino poravnjati ,,utapkati ,, a zatim preko brašna staviti 1/2 narendanih jabuka, preko jabuka sitnije iseći na listiće 1/3 margarina (ili maslaca) i ravnomerno ga rasporediti preko jabuka. Opet posuti ravnomerno drugi deo brašna, fino ga utapkati kašikom ili sa dno ravne čaše, preko naneti i drugi deo jabuka utapkati ih fino i opet na listiće iseći jedan deo margarina. Preko naneti i treći deo pripremljenog brašna sve fino poravnati i dobro utapkati kašikom, odozgo dodati i treći deo margarina koji se opet iseče na listiće i rasporedi po površini brašna. Nakon toga odozgo posuti seckane lešnike i peći u zagrejanoj rerni na 180 stepeni oko 40 – 45 minuta (što naravno opet zavisi od jačine vaše rerne). Pred kraj pečenja pitu možete posuti žutim šećerom koji će još dodatno da se karamelizuje i piti da još bolji ukus. Gotovu pitu ostaviti u rerni da se potpuno ohladi, još bolje je ostaviti je jedan dan da ,,ćuti,, pre sečenja (zato je ja najradije pripremam kasnije uveče i uvek ima dovoljno vremena da se dobro ohladi pre sečenja).
Dobro ohlađenu pitu lagano uz pomoć papira izvadite na ravnu tacnu ili budite pažljivi pri sečenju direktno u pleh. Pita je jako sipkava i prhka, zato je neophodno da pre sečenja bude potpuno hladna inače se raspada, a to niko ne želi da vidi na tanjiru. Imajte strpljenja i dajte joj dovoljno vremena da bude savršena.
Ne očajavajte ako se prvi red pite izmrvi, drugi će sigurno biti već odličan. Ovo je izuzetno brzi način da se pripremi jako fin starinski kolač koji zaslužuje da nikada ne padne u zaborav.
U koliko ne volite ili nemate lešnike i žuti šećer pita će biti savršena i bez njih. Dovoljno je da pitu pospete šećerom u prahu i vanilom pripremite kaficu ili čaj i uživate u čarobnom ukusu.
Ovde možete videti još jedan recept za lenju pitu možda je upravo to recept koji ste oduvek želeli da imate.
U koliko vam se recept dopada, podelite ga sa prijateljima, možda poželite da podelite sa mnom vaš omiljen recept za neki starinski kolač da ga zajedno pripremimo i sačuvamo od zaborava. Ne zaboravite u sve se meša ljubav kao glavni začin u životu.
