Kuvajmo Srcem
Ako ste ljubitelj prhkog testa, ovde je još jedan recept u nizu koji svakako treba probati. Često se pitam: volim li ja to zimu radi zime ili ovog prhkog testa koje tako rado pripremam u ovom periodu.
Kada poželim pripremiti poslasticu gde stoji da je potrebna mast, naravno da uvek biram onu pravu domaću, belu i čvrstu mast, koja se beli kao grudva snega. Mast nikada ne kupujem u trgovini, moja nana je čitav svoj život sama pripremala mast. Sećam se početka svinjokolja. Na dvorištu bi stajao veliki kazan čija sadržina je morala non stop da se meša. Tu ništa nije smelo da omane. Nikome taj deo posla moja nana nije htela poveriti, govorila je, minut nepažnje dovoljan je da čvarak zagori i da kasnije sva mast miriše na pregorelo. Svakako bi bilo zlo i da se ne uprži dovoljno te da takođe ne bude dobra, onda bi mast ostala mekana, žućkaste boje i brzo bi užegla. To se nije smelo dogoditi, bila je to mast za čitavu zimu. Loše pripremeljena mast je prava katastrofa za porodicu, od nje bi zavisio ukus gotovo svakog jela. Nije bilo šanse da je neko makne sa kazana dok sve ne bude kako valja. Trebalo je voditi računa da čvarci budu dovoljno pečeni, mast dobro ukuvana. Odrediti momenat kada je mast gotova, a to je bilo onda kada čvarci krenu da ,,šuškaju,, a mast mora biti svetla i bistra i to je to. Treba kazan odmah maknuti sa vatre, mast ocediti, čvarke isteskati…
Tek kada bi sva mast bila nalivena, a velika emajlirana kanta crvene boje puna (bila je i jedna plava), kazan opran i očišćen, čvarci isteskani, moja nana bi napuštala centralno mesto dešavanja. Znam da je mast kada se ohladi uvek bila bela i nekako sjajna, kao da iz nje isijava sjaj nekog dragog kamena. Bila je bolja od najboljeg putera. A tek kada je dobijemo namazanu na sveže pečeni hleb, a sve posuto šećerom ili crvenom alevom paprikom. Da li je potrebno reći da je i paprika bila domaća… koja su to vremena, moram priznati rado ih se sećam…
Za taj deo posla je sada zadužena moja svekrva. Gledam je kako sa istim žarom i pažnjom nadgleda sav posao. Često je tu da upozori muške članove porodice koji su zaduženi oko kazana, da ništa ne pođe po zlu. ,,Mast je to,, kako kaže ona ,,tu nema mesto greškama,,
Potrebno je:
200 g mast,
150 g kristal šećera,
525 g brašna,
vanilin šećer,
prašak za pecivo,
prstohvat soli,
3 jaja.
Za fil:
1 kg jabuka,
100 g kristal šećera,
1 kašičica cimeta,
50 g mlevenih oraha.
Prah šećer za posipanje,
vanilin šećer.
Priprema:
Jabuke oljuštiti i narendati, posuti ih sa 100 g šećera, dodati cimet, vanilu i ostaviti u stranu do upotrebe.
Za pripremu testa u posudu staviti brašno, prstohvat soli i prašak za pecivo. Posebno umutiti mast sa šećerom i vanilin šećerom, masu umutiti da se rastope kristali šećera, dodati jaja i sjediniti masu. Umućenoj masi dodati pripremljeno brašno, izmešati sve dobro da se dobije glatko prhko testo. Testo ostaviti umotano u providnu foliju da odmara oko 1 sat u frižideru. Nakon tog vremena testo podeliti na dva dela. Razvući kore na papiru za pečenje. Koru prebaciti na pripremljen pleh veličine 24 x 36 cm zejedno sa papirom (možete i bez njega naravno, samo je sa papirom dosta lakše). Koru posuti mlavenim orasima, naneti rendane jabuke i pokriti ih drugom korom. Pitu peći u prethodno zagrejanoj rerni na 180 stepeni 30 – 40 minuta (u zavisnosti od jačine vaše rerne). Čačkalicom proveriti da li je pita dovoljno pečena. Pitu ohladiti, iseći po želji i posuti je prah šećerom i vanilom. Uživajte u divnom ukusu koji u sebi nosi miris prošlosti…
Lenja pita je još jedan starinski ukus koji sigurno obožavate.
