Kuvajmo Srcem
Čarobna biljka koja nam na dlan donosi zdravlje iz prirode, a telu daje odlične sastojke koji okrepljuju dušu i telo. Plod se koristi u svežem stanju, za pripremu džema, likera, hladno ceđenog soka, kao i u suvom obliku. Nosi epitet vrlo zdrave i korisne namirnica koja ima veliki značaj u ishrani i pripremi čajeva. Aronija ima najveće antioksidativno delovanje od svih bobičastih plodova iz našeg okruženja pa otuda i razlog više da je aronija postala jedna od omiljenih namirnica mnogih od nas. Vrlo je bogata vitaminima, makro i mikroelementima koji su neophodni našem telu. Prava čudesna bobica, koja zaslužuje mesto u svakom vrtu, u svakoj bašti. I u našoj bašti raste. Radujemo se tim malim tamnim bobicama, oporog ukusa, ali vrlo moćnog dejstva. O pripremi soka od aronije možete pročitati ovde Dok smo mi uživali u odličnom voćnom napitku koji okrepljuje, razmišljala sam o onima koji vole da konzumiraju i malo žešće napitke. Na tu pomisao me dovela draga prijateljica Zorica Pavlović i njen recept za liker koji možete pogledati na blog. A kako je liker ispao u mojoj varijanti…
Potrebno je:
1 kg bobica aronije,
1 l domaće rakije – lozovače,
20 g svežeg đumbira,
1 l domaće rakije – lozovače,
20 g svežeg đumbira,
1/2 kg šećera,
1 šipka vanile,
1 štapić cimeta.
Priprema:
Zrele bobice sibirske aronije dobro oprati i skinuti ih pažljivo sa peteljke da se ne oštete. U staklenu posudu staviti deo spremljenih bobica. Šipku vanile otvoriti i sastrugati srž, đumbir iseći na tanke listiće i sve dodati u posudu sa aronijom, posuti kristal šećerom i postupak ponoviti još par puta da se utroši cela količina šećera i bobica. Mahunu vanile takođe dodati u staklenu posudu kao i štapić cimeta. Sve to zaliti domaćom rakijom lozovačom. Jačina rakija će uticati na sam liker, sami birate da li će biti jači ili neka lagana varijanta u koliko se upotrebi nešto slabija rakija. To je stvar ukusa i želje naravno. Staklenu posudu nalivenu rakijom ostaviti na toplom i sunčanom mestu, poželjno je da se povremeno blago promeša vodeći računa da se tom priliko ne oštete bobice ili povremeno okrenuti posudu da se šećer brže otopi. Nakon 14 dana tečnost procediti, liker naliti u staklenu bocu i spremiti na hladno mesto ili u frižider do služenja. Služiti uz kockicu leda i uživati u čarobnom ukusu slatkasto oporog likera od aronije.
Bobice iz likera sačuvati i upotrebiti za voćnu salatu (koju ne bi trebalo služiti deci, bobice su primile ukus alkohola) ili kao dodatak za sladoled ili nekom kolaču, to ostavljam vama da napravite izbor sami po svojoj želji. Ja sigurno znam da će bobice koje su ,,plivale,, u alkoholu u mom slučaju završiti svoju priču zajedno sa čokoladom. Biće to pravo malo čokoladno zadovoljstvo u obliku praline. Već se radujem tom ukusu voća, blage arome alkohola i čokolade, znam biće to prava eksplozija ukusa. Dok ću uživanje u likeru ostaviti nekim dragim ljudima velikim ljubiteljima slatko aromatizovanih pića. Biće oduševljeni oporim ukusom koji se meša sa alkoholom i pravi pravu mirisnu notu koja čini posebno zadovoljstvo i budi sva čula. Tako kažu oni koji su probali, meni ostaje da verujem u to…
Mala čaša od kristala, lomljiva kao duša što se lomi i raspada u deliće…
Lepota je u malim stvarima koje nas okružuju, dok u nama samima budi sećanje. Takav je i ovaj set čaša, u meni budi posebne emocije koje se mešaju i tuga koja navire iz duše. Nažalost sa nekim dragim ljudima više nisam u situaciji da nazdravim, nisu sa nama, žive u carstvu nebeskom. Sa njima neću popiti gutljaj ovog, niti nekog drugog pića. Budi tugu pomisao da je baš njih jednom davno svojim rukama birala ona, divna, najdivnija mama na svetu. Osoba sa toliko ljubavi za svet i ljude oko sebe. Za nas, za svu ostalu decu. Njen topli osmeh i čarobni pogled ostaće u svakom predmetu koji je dotakla, koji je birala sa puno ljubavi. Znam da je i njih birala sa željom da jednoga dana nazdravimo svi zajedno sreći i našoj porodici. Otišla je, a da pitala nas ništa nije. Ništa nismo ni kazali, nismo stigli, nismo imali vremena. Nije nam dala prostora…
Za neke su to možda samo čaše od kristala, meni su to čaše gorkog čemera u njima se ogleda osmeh jedne divne žene. U njima vidim sjaj njenih očiju, svu njenu ljubav i dobrotu njene duše. U njima ne sipam piće sebi, sa njima ne nazdravljamo, one stoje da bude sećanje, da govore u tišini, šapuću reči koje nikada neću čuti. Godine prolaze, a ja čujem samo zveket kristala kada se dotaknu, dodirujem ih nežno kao da milujem lica mojih roditelja. Kao da želim da čujem glas koji šapuće, tiho i nežno… a glasa nema, nečujan je, a znam toliko toga bi mogli reći… toliko toga bih mogla pitati…
