Kuvajmo Srcem
Danas sam ok, najbolje se osećam kada su oni koji vrede uz mene i kada meni i mom radu daju snagu i vetar u leđa. Nekada je dovoljno poslati poziv, izmamiti osmeh i učiniti dan posebnim.
Danas nešto malo drugačiji post, u kome neće biti recepta ni ukusnih kolača. U pitanju je blogerska igrica, bolje reći izazov na koji su me pozvale i vrlo prijatno iznenadile dve posebne osobe, moje drage: Sunčica sa bloga Mes folies culinaires i Natalija sa bloga Mystic Cakes nominujući me za Versatile Blogger Award hvala drage moje na ukazanom poverenju. Ja sam izazov naravno prihvatila, srećna da neko ipak čita ovo moje neobavezno pisanje i da će neko možda uživati u slatkišima iz moje kuhinje. Iz tog razloga danas neće biti recepta. Dakle, o čemu se radi? U pitanju je nagrada koja se dodeljuje blogerima za koje se smatra da imaju kvalitetan sadržaj i stil pisanja.
Danas nešto malo drugačiji post, u kome neće biti recepta ni ukusnih kolača. U pitanju je blogerska igrica, bolje reći izazov na koji su me pozvale i vrlo prijatno iznenadile dve posebne osobe, moje drage: Sunčica sa bloga Mes folies culinaires i Natalija sa bloga Mystic Cakes nominujući me za Versatile Blogger Award hvala drage moje na ukazanom poverenju. Ja sam izazov naravno prihvatila, srećna da neko ipak čita ovo moje neobavezno pisanje i da će neko možda uživati u slatkišima iz moje kuhinje. Iz tog razloga danas neće biti recepta. Dakle, o čemu se radi? U pitanju je nagrada koja se dodeljuje blogerima za koje se smatra da imaju kvalitetan sadržaj i stil pisanja.
Da pojasnim malo celu stvar. Ovo nije takmičenje, niko ne deli nagradu, nema ni nekog poklona, u pitanju je to ,,malo,, priznanje, koje moram priznati meni znači. Svakako mi znači činjenica da neko povremeno svrati i pročita post na moj blog. Raduje me saznanje da je moj trud u izradi bloga, koji je nastao sasvim spontano, bez ikakve pompe i najave, neko ipak primetio u ovom moru sličnih.
Mislim da je ovo odličan način, da bolje upoznamo jedni druge, da se setimo onih velikih blogova koji se čitaju i prate svakodnevno, kao i da upoznamo one male blogove koji su na početku i kojima je potrebna podrška da znaju da su prihvaćeni. Tu naravno ubrajam i svoj blog koji je još uvek na startu…
Ali prvo moram navesti pravila igrice koja se odnose na blogere koje ću nominovati kasnije:
1. Zahvalite osobi koja vas je nominovala
2. Nominujte do 15 blogera i obavestite ih
3. Podelite sa svima 7 činjenica o sebi
4. Objavite sliku nagrade u svom tekstu i ova pravila.
E sada treba izabrati 15 blogera od toliko kojih volim da pratim, onih velikih, a bogami i onih koji su na početku i verujem da zaslužuju svaku pažnju.
Za the versatile blogger Award, imenujem:
Za the versatile blogger Award, imenujem:
- Dzoli volinet.kuvar
- Cooking with Zoki
- Katin špajz
- Veričin kuvar
- Bakina kuhinja
- Torti i Kolaci-Sweet and savory cuisine
- Kuvarancije
- Hrana ljubavi
- Vikend kuvarica
- Danina kuhinja
- U Jadrankinom malom svetu
- Varjačom kroz svet
- Recepti iz moje bilježnice
- Kuhinjske čarolije
- Biljina kuhinja
Šta bih rekla o sebi, a da se smesti u 7 činjenica:
1. Dobro došli u moju slatku kuću, pred vama je Tatjana Đorđević Stojanović, iz jugoistočne Srbije i malog mesta sa dušom Bele Palanke. Rođena u jedno lepo vreme, u srećnoj i velikoj porodici, gde je uvek vladala ljubav, poštovanje i tolerancija. Mogu reći zadovoljna, ispunjena i voljena. Supruga, majka jedne divne devojke, koja je ceo moj svet.
2. Za sebe mogu reći da sam vrlo samo kritična, realna, iskrena, tolerantna i po malo kreativna osoba, nikada neću reći da ne mogu, da ne znam i ne umem, samo se pitam, hoću li stići? Želim da živim u trenutku, sutra je ipak novi dan.
3. Volim druženje, svoje prijatelje, ljude oko sebe i svog okruženja, poštujem druge i očekujem da budem poštovana, kad dajem, dajem sebe celu bez rezerve, pomažem uvek kada mogu, svom snagom…
4. Nervira me laž, neurednost, bezobrazluk i nepoštovanje tuđe privatnosti, ne podnosim nepravdu, uvek me rastuži tuđa nesreća, bolest, bol i tuga…
5. Obožavam životinje, prirodu, šetnju zelenim proplancima, cveće, putovanja, dobru knjigu, fotografije koje nastaju sa željom da otrgnem trenutak od zaborava. Volim da posmatram dašak vetra, njegovu snagu i nebesku moć.
Volim svoj ,,kreativni haos,, koji vrlo često s razlogom napravim oko sebe, a čini mi zadovoljstvo, volim raditi noću kada se kuća umiri i svi odu na počinak, onda smo samo noć, tišina i ja. Inače samo u tim slučajevima volim samoću, kad mogu čuti svoje misli, svoje korake i otkucaje svog srca. I sve tako do cik zore, prvih petlova i pisak lokomotive…
6. Od detinjstva sam volela da boravim u kuhinji, da se motam oko nogu dragih žena… ali od kad njih nema, ne merim više vreme na sate, ne brojim više dane, oko mene slike davne prošlosti. Smenjuju se slike iz života jedna za drugom kao na velikom bioskopskom platnu koje posmatram nesrećnim i tužnim pogledom, ipak je život stalna igra, a ja sam samo još jedan neumorni igrač…
7. U nekim životnim situacijama sam poželela da zaustavim vreme i sat vratim unazad, da sačuvam one koji odlaze, izbrišem tugu i bol iz svog života i života dragih ljudi oko mene. Boli koje razaraju dušu, slamaju srce u param parčad. U takvoj situaciji je teško otkriti šta nam to šapuće srce, koje govori tiho, nečujno kao i naša duša, pati, tuguje a ipak je tu, još uvek kuca, sve tiše i slabije, ali kuca. Znam da odozgo negde čuvari mog sna bdiju nada mnom i nad mojom snagom. Uvek su tu kao ruka vodilja, koja se ispruži da me podigne kad god bih pala. Znam da mesečev zrak do mog prozora dođe i često mi pomiluje lice kao što su oni nekada.
Nadam se da će mnogi od vas prihvatiti izazov i dati nam ulaznicu za vaš blog. Neki od vas su veliki, zaslužuju svu našu pažnju i naklonost, dajmo šansu i onima koji su na početku i koji se tek trebaju primetiti…
1. Dobro došli u moju slatku kuću, pred vama je Tatjana Đorđević Stojanović, iz jugoistočne Srbije i malog mesta sa dušom Bele Palanke. Rođena u jedno lepo vreme, u srećnoj i velikoj porodici, gde je uvek vladala ljubav, poštovanje i tolerancija. Mogu reći zadovoljna, ispunjena i voljena. Supruga, majka jedne divne devojke, koja je ceo moj svet.
2. Za sebe mogu reći da sam vrlo samo kritična, realna, iskrena, tolerantna i po malo kreativna osoba, nikada neću reći da ne mogu, da ne znam i ne umem, samo se pitam, hoću li stići? Želim da živim u trenutku, sutra je ipak novi dan.
3. Volim druženje, svoje prijatelje, ljude oko sebe i svog okruženja, poštujem druge i očekujem da budem poštovana, kad dajem, dajem sebe celu bez rezerve, pomažem uvek kada mogu, svom snagom…
4. Nervira me laž, neurednost, bezobrazluk i nepoštovanje tuđe privatnosti, ne podnosim nepravdu, uvek me rastuži tuđa nesreća, bolest, bol i tuga…
5. Obožavam životinje, prirodu, šetnju zelenim proplancima, cveće, putovanja, dobru knjigu, fotografije koje nastaju sa željom da otrgnem trenutak od zaborava. Volim da posmatram dašak vetra, njegovu snagu i nebesku moć.
Volim svoj ,,kreativni haos,, koji vrlo često s razlogom napravim oko sebe, a čini mi zadovoljstvo, volim raditi noću kada se kuća umiri i svi odu na počinak, onda smo samo noć, tišina i ja. Inače samo u tim slučajevima volim samoću, kad mogu čuti svoje misli, svoje korake i otkucaje svog srca. I sve tako do cik zore, prvih petlova i pisak lokomotive…
6. Od detinjstva sam volela da boravim u kuhinji, da se motam oko nogu dragih žena… ali od kad njih nema, ne merim više vreme na sate, ne brojim više dane, oko mene slike davne prošlosti. Smenjuju se slike iz života jedna za drugom kao na velikom bioskopskom platnu koje posmatram nesrećnim i tužnim pogledom, ipak je život stalna igra, a ja sam samo još jedan neumorni igrač…
7. U nekim životnim situacijama sam poželela da zaustavim vreme i sat vratim unazad, da sačuvam one koji odlaze, izbrišem tugu i bol iz svog života i života dragih ljudi oko mene. Boli koje razaraju dušu, slamaju srce u param parčad. U takvoj situaciji je teško otkriti šta nam to šapuće srce, koje govori tiho, nečujno kao i naša duša, pati, tuguje a ipak je tu, još uvek kuca, sve tiše i slabije, ali kuca. Znam da odozgo negde čuvari mog sna bdiju nada mnom i nad mojom snagom. Uvek su tu kao ruka vodilja, koja se ispruži da me podigne kad god bih pala. Znam da mesečev zrak do mog prozora dođe i često mi pomiluje lice kao što su oni nekada.
Nadam se da će mnogi od vas prihvatiti izazov i dati nam ulaznicu za vaš blog. Neki od vas su veliki, zaslužuju svu našu pažnju i naklonost, dajmo šansu i onima koji su na početku i koji se tek trebaju primetiti…